Inspirativan tekst jednog naseg dugogodisnjeg clana

Koliko god se ljudsko drustvo razvijalo i napredovalo, koliko god ljudska osecanja kroz svoj evolutivni razvoj gube na svom intenzitetu i kvalitetu, i dalje se ne moze poreci da smo jedina ziva bica koja imaju sposobnost da odnosima sa sebi voljenim osobama istresu ono najbolje iz sebe. Problem nastaje kada drustvo, previse oslabljeno popustanjem okova feminizma i priznavanjem patoloskih nagona za ispravne u seksualnom smislu, jednostavno ne moze da zadovolji nasu instinktivnu potrebu, potrebu koja je urodjena svakom ljudskom bicu, potrebu za uzorom. Upravo kada pravi uzori nisu prisutni, i kada kao jedini izlaz deluje postovanje kriminala, i bolesti, jedino pravo resenje je okretanje sebi. Svaka ljudska jedinka je obdarena genetskom predispozicijom za opstanak u ovakvom opakom i nastranom svetu. U slucaju krajnje nuzde, i nedostatka ostalih mogucnosti za obozavanje, priroda nas je obdarila ekstremitetima - rukama. Jos od trenutka kada se prvi covekoliki majmun uspravio, razvoj ovog posve znacajnog ekstremiteta krece maltene eksponencijalno. Od grubih radova (tzv bambusanja), preko ojacavanja misica u cilju lakseg podizanja tereta, pa sve do preciznih radova prstima, ruke su postajale sve bitniji i bitniji faktor u nasim zivotima. Tog trenutka, covek je postao i fizicki sposoban da zapocne istrazivanje sebe i svojeg okruzenja sto je utrlo put svim naukama.

Nakon svih godina istrazivanja i razvoja, nauka i dalje ne moze da objasni na koji nacin je covek (homo sapiens sapiens) kao vrsta ostvario toliku nadmoc nad svim ostalim zivim bicima.

Savrsenstvo coveka kao zivog bica su prvi opisivali anticki mislioci, a najprecizniji geometrijski prikaz perfektne gradje covekovog tela prikazao je italijanski naucnik i pesnik u vreme renesanse Leonardo da Vinci.  On je kroz svoju ljubav prema coveku, posebno svom, posto je pokazivao simptome homoseksualnih poremecaja, objasnio nacin na koji mozemo, kada uvidimo da smo mi ustvari nasi uzori, da volimo sebe na pravi nacin. Tako je potpomogao sve normalne muskarce danasnjice.

Nakon sto covek shvati kako imati sto bolji odnos sa sobom, on se oslobadja balasta koji ga pritiska iznutra, postaje svesniji sebe, i manje svestan drugih, gubi tremu, javlja mu se samopouzdanje, i prazni cakru od negativne energije koju figurativno spira iz svoje svesti. Vezbanjem misica ruke covek uspeva da na jedan posve zdrav nacin razvije misice, sagori kalorije, i oslobodi se masti i holesterola. Takodje, kroz pogled na lik u ogledalu radja se nova ljubav prema savrsenoj osobi koja vas tamo ceka i prema onome sta ona predstavlja. Tako shvatite, da ipak, za vas, postoji samo jedna srodna dusa, i jedna izokrenuta u ogledalu. I da svaka ljubav ima kraj, samo je ona prema sebi, bar za vas vecna. Jer vas niko drugi zaista toliko ne zeli i ne voli.